Страх

дец 11, 2020

by admin

Можда се не сећате да сте имали замишљеног, само вама видљивог пријатеља када сте били деца..Али имали сте Страх. И његова улога је била да вас заштити. Мало сте га стварали сами, а мало су вам помогли.. И удаљавао вас је од опасности…бринуо се да будете сигурни…јер то је прва и основна улога вашег ума. А онда се отео контроли и почео расти…

Страх је врло снажна и веома мотивациона емоција. Страх неке људе често паралише, па не могу да се бране и лако се покоравају моћницима.

Понекад људи из страха реагују афективно, праве грешке, нападају друге мислећи да је напад најбоља одбрана. Људи у великом страху спремни су на све, и не бирају средства да нападну и обрачунају се са неким ко за њих представља опасност и угрожава њихове интересе. Дуготрајан интензиван страх временом ствара параноју , а особама са овим поремећајем често се јављају сумануте идеје, осјећај тескобе…

СТРАХ ОД ПАНДЕМИЈЕ

Недостатак контроле и неизвесност су људима највећи проблем. Зато људи опсесивно гледају вести, висе на друштвеним мрежама, скупљају и тачне и нетачне информације, мислећи да ће тиме да обезбеде мир, а само чине да им буде још горе

Страх од непознатог нам свима прави проблеме,

Ограничите вести и пазите шта читате

Причајте о страховима

Паметно користите друштвене мреже– Друштвене мреже у време кризе знају да буду баш лоше. С једне стране на њима постоји велики број непроверених информација које стижу са свих страна, тако да их у том смислу треба ограничити и не тражити информације.

Ипак, одличне су за одржавање контаката са пријатељима.

Уведите рутину

Упослите мозак -„Било шта што може да вам одвуче пажњу је добро. Kњиге, филмови, хобији у којима уживамо… Додуше, не треба ни са тиме претеривати и бежати од стварности.

Вратимо се стварима које волимо и које нас умирују

Страх је биолошки дат и морамо га имати. Његова улога је заштитничка. Важно је да разумеш да је страх само још једно осећање. И за почетак га је важно препознати и прихватити, као сва друга пријатна и непријатна осећања. Са страхом живимо и док је рационалан и оправдан, он је чак и користан, јер ће нас сачувати од одређене опасности.

KАДА ПОKУШАВАШ ДА ИГНОРИШЕШ СВОЈ СТРАХ ОН РАСТЕ, KАДА ГА СЕБИ ПРИЗНАШ ОН СЕ СМАЊУЈЕ.

Kада се дуго година не суочавамо са страховима, они најчешће само расту и добијају све веће размере. Појачавају се и множе, као да их заливамо. И тако један по један, нижу се и стварају потпуно ново стање свести које нас ограничава на разне начине. Свакако је непријатно, оптерећујуће и како бисмо сви то рекли замара и смара, до исцрпљености.

Прво што је важно да разумемо јесте да нам ни страх ни панични напад не могу ништа нашкодити. Не постоји ниједна последица коју можемо имати. Највећи проблем је непријатност коју осећамо док нас страх обузима.

Начин на који тренутно можемо себи олакшати јесте да му се препустимо. Потпуно склонимо отпор и стрепњу од страха. Пустимо га да нас превлада. И тада он попушта.

1. Страх од губитка слободе – под овим не мислим на физичку слободу, већ на питање шта би се десило када би изгубили контролу над својим животом. Овај страх може кренути од малих ствари, као онда кад смо били деца па су нас родитељи послали у собу и рекли да не излазимо док не урадимо домаћи задатак, преко страха од уласка у брачни однос, плашећи се да нећемо имати слободу да радимо све оне ствари о којима смо сањали и да ће нас наш партнер или партнерка некако ометати у томе.

2. Страх од непознатог – како би кренули напред, морамо да знамо шта нас очекује тамо, јер ако знамо онда смо у контроли над ситуацијом, ако не знамо, онда нисмо. Многи од нас, када смо били деца, смо се плашили мрака, јер нисмо знали шта се тамо налази. Тако и данас, када не знамо шта се дешава на крају тог мрачног ходника, осећамо јаку потребу да побегнемо одатле.

3. Страх од усамљености – то је онај ужасан осећај који настаје услед недостакта интеракције са другим људима. Настао је еволутивно: ако смо у групи, веће су нам шансе да ћемо преживети. Данас тај страх повезујемо са тиме да ако урадимо нешто нико то неће приметити. Или пак, да ће нас управо због те акције оставити саме. Осећамо да, да би наше акције имале смисла, други људи то морају приметити.

4. Страх од исмевања – или страх од страшне критике, проузрокован нашим социјалним страхом, да нисмо приказали довољно добру слику о себи. То је, на пример, онај чувени страх од јавног наступа. Плашимо се да ћемо забрљати нешто због чега ће нам се други исмевати. Једноставно не волимо пажњу због негативних разлога, где смо на милост и немилост препуштени туђим мишљењима.

5. Страх од разочарења – страх да ћемо разочарати друге људе, или у мом случају још горе, да ћемо разочарати сами себе. Kао мали, када сам урадио нешто лоше, увек сам више волео да будем кажњен или изгрђен него да ме погледају оним тужним очима које ми говоре „то нисам очекивао од тебе, разочарао си ме“. Та реченица би ме много више повредила него било која казна. Страх од разочарења је онај осећај незадовољства јер нисмо испунили очекивања. Осећај који је често праћен жаљењем, у којима се питамо да ли су управо наше одлуке довеле до таквог резултата. „Да сам другачије поступио, да ли би то направило разлику?“

6. Страх од конфликта – већина нас не воли конфликте. Уместо да директно разговарамо о проблему, покушавамо да будемо „фини“ па на крају завршимо причајући сами са собом или другима, исфрустрирани. Један од разлога за то је то да се можда плашимо сопствене реакције, да ћемо излудети и урадити нешто неконтролисано због чега ћемо касније зажалити.

7. Страх од одбијања – ово је један од основних разлога зашто се људи понашају на начин који се понашају. Тежимо да (често слепо) пратимо акције других, како нас не би одбили. Kао и код страха од усамљености, тежимо да оправдамо своје постојање кроз прихватање од других. Ово је један од разлога зашто толики млади почну да пуше цигарете. „Ексер који највише вири увек први буде закуцан“.

8. Страх од ауторитета – особа од ауторитета је неко коме је дата моћ да вам говори шта да радите и могућност да вас третира и казни на неки начин ако то не испуните. То може бити ваш шеф, родитељ, полицајац, ваш партнер или партнерка. Ако се осећате „малим“ у њиховом присуству онда имате овај страх. Kако се опходите према тој особи зависи од ваше перцепције и очекивања према њима. Kао мале су нас учили да слушамо такве људе. Подсвесно смо усадили обавезу да им одговоримо на „прави“ начин у односу на ствари које треба или не треба да радимо.

9. Страх од неуспеха – овај страх може бити много тога, схватање да не живимо онако како желимо, да не успевамо у својим намерама, да смо беспомоћни, или у најгорем случају да смо дотакли само дно. Главни разлог за овим страхом долази из осећања које га прати, да без обзира на сав труд, ништа није испало онако како смо замислили, и због тога често не желимо ни да покушамо. Због овог страха често одлажемо ствари, или не радимо ништа како би поправили ситуацију – „Зашто да се трудим?“ и „Ја нисам довољно добар“.

Млади нерадо причају о својим страховима из страха да ће им се подсмевати и сматрати их незрелим. Зато њихови страхови могу прерасти у фобију.