Памћење и заборављање

дец 14, 2020

by admin

Памћење је процес у коме нервни систем трајно или привремено чува одређене податке. Памћење може бити:

–сензорно– на неколико секунди

–краткорочно– до неколико минута

–дугорочно– може трајати годинама и целог живота

Заборављање је појава супротна памћењу. Заборављање подразумева губљење онога што смо научили. Успех у учењу није само у томе да ученик брзо запамти неко градиво и да добије добру оцену, већ и да задржи оно што је научио. Разликујемо две врсте заборављања:

1. Спонтано заборављање– ако се неко градиво не понавља или ако се знање не употребљава. У том случају знање полако ишчезава.

2. Активно заборављање– када се међусобно ометају две врсте градива(нпр. прво се учи менаџмент, па се после пређе на маркетинг).

Брзина заборављања наученог наставног градива највећа је након престанка учења. С временом, заборављање је све спорије, али и даље расте.

Постоје четири основна разлога зашто заборављате оно што сте научили:

1. Ретроактивна инхибиција. То је ситуација када оно што сада учите омета памћење онога што сте раније научили. Учењем нових информација „бришете″ резултате претходног учења јер их још нисте у потпуности укомпоновали у структуру вашег знања. То је разлог зашто се не можете сетити онога што сте научили раније. Најчешћи узрок заборављања је ретроактивна инхибиција

2. Проактивна инхибиција. Случај када оно што сте раније научили омета памћење онога сто сада учите.

3. Дуг временски период. Прошао је дуг временски период од када сте неко градиво учили и научили. Свака информација у дугорочном памћењу има свој биохемијски запис. Проласком времена од задњег коришћења тај запис слаби и временом се полако изгуби. Због тога информације које не користите често, врло лако заборављате.

4. „Штреберско учење”. То значи да сте лекције и градиво учили напамет и да их нисте међусобно повезивали са постојећим знањем. Пошто су оне целине за себе, врло брзо се заборављају. То је карактеристика учења напамет. Брзо испари. Можда ћете и постићи резултат учењем напамет, тј. положити предмет, али ваше знање о томе ће врло кратко трајати.

Како да решим проблем заборављања?

Да ли вам се дешава да се убрзо након учења новог материјала можете сетити само малог дела наученог? Одговор је вероватно позитиван. Немојте да вас то збуни и деморалише. То се дешава скоро свима. Што мање имате прилике да вежбате оно што сте научили, то је већа брзина којом ће новостечено знање бити заборављено. Најбољи начин да нешто запамтите је да обнављате научено градиво.„Обнављање је мајка знања.”

Без понављања већина информација се задржи само у подсвести и не може се употребити за стварање нових асоцијација. Понављање не значи да треба само да исчитавате текст више пута, већ да током понављања утврђујете чињенице и промишљате. Понављање наученог треба да вршите непосредно пре него што се запамћено почне губити.

Прво понављање је најбоље да направити 15-20 минута након учења које је трајало око један сат. Оно би, према правилно направљеним белешкама, требало да траје око десет минута. На овај начин ћете заштитити запамћено од заборава на приближно један дан.

Затим, следећег дана треба да направите друго понављање које ће отприлике трајати пет минута. Након другог понављања ниво памћења пређених лекција ће бити знатно виши.

После седмог дана, направите треће понављање у трајању од неколико минута. Ово понављање, заједно са четвртим понављањем након месец дана, обично је довољно за трајно памћење.

О значају понављања за успешно и ефикасно учење говоре и препоруке многобројних истраживача процеса учења. Они су утврдили да најмање четвртина, а пожељно би било да је у питању половина од укупно предвиђеног времена за учење, треба да буде потрошена на утврђивање и понављање градива. При томе, прво понављање треба да буде целовита ревизија начињених белешки (одбацивање непотребних, додавање заборављених белешки и њихово обликовање у коначну верзију). Сва следећа понављања треба да направите без гледања белешки тако да на чисти лист папира напишете све чега се можете сетити. Када све ово урадите, урадите проверу у односу на првобитне белешке. На овај начин извршено понављање имаће најбољи кумулативни учинак на ваше памћење. Код сваког следећег понављања можете одабрати само сложеније градиво и тако додатно уштедити време. Врло је важно да учење почнете на време.

Добро је позната и научно потврђена чињеница да је за претварање краткотрајног у дуготрајно памћење потребно најмање шест до осам недеља. Кампањско учење и згуснуто усвајање информација много је штетније од временски добро распоређеног учења, јер опада интензитет учења, долази брже до умора и засићености, а и значајније опада мотивација.

Осам начина како да се концентришете

Једна од најважнијих ствари у учењу јесте способност концентрисања односно усмеравања мишљења. Оно представља способност фокусирања на одређену активност. Поента концентрације у учењу је да успете да елиминишете све оно што одвраћа вашу пажњу у процесу учења. Ево неколико начина:

1. Нађите место на ком ћете учити. И не мењајте га. Немојте мењати столицу, радни сто, осветљење и непосредно окружење.

2. Умањите прекиде.– избегавајте држање мобилног телефона у близини места за учење. Научно је доказано да сваки прекид рада, захтева 15-20 минута времена за ново загревање и успостављање концентрације.

3. Придржавајте се плана учења– испуните сваку планирану активност. Неиспуњење само једне планиране активности може променити читав ток реализације плана и може довести у питање читав процес учења.

4. Фокусирајте се на учење– пре почетка учења узмите неколико минута да резимирате научено, да размислите шта ће вам све бити потребно током процеса учења, да се подсетите успешних стратегија које сте користили у претходним учењима.

5. Дајте себи неки подстицај– мотивишите се. Одредите награду коју ћете себи приуштити по завршетку учења (излазак са друштвом, омиљена ТВ серија, филм, храна коју волите и сл).

6. Ако осетите умор, након неког времена промените тему или предмет који учите. Али и овде морате водити рачуна. Превише промена тема може проузроковати мало тога урађеног и запамћеног. Препоручује се да у току једног дана не идете на више од три нове теме или предмета.

7. Мењајте стилове учења. Промените методу читања, технику мотивације за учење. Покушајте са групним учењем. Креирајте испитна питања на која ћете учењем одговарати. Ако примените више различитих активности у учењу, имаћете боље резултате у учењу.

8. Направите план садржаја за паузе и одмор и придржавајте га се. Током паузе радите нешто потпуно другачије од учења: прошетајте, освежите се, идите на рекреацију и сл.

Препоручујемо линкове о памћењу и концентрацији

Фондација Новака Ђоковића