склопу Дома ученика у функцији су два објекта за смештај ученика и студената – Стари и Нови дом. Капацитет Новог дома је 230 места, а капацитет Старог дома је 106 места. За васпитни рад са ученицима је задужено десет васпитача, на челу са шефом васпитне службе, који обезбеђују двадесетчетворочасовни надзор над ученицима. Кухиња капацитета 1.500 оброка поседује и пекару у којој се спремеју пецива. Дом има даљинско грејање и снабдевање топлом водом из централног бојлера, тоалети и купатила су етажни по спрату. У вешерају су инсталиране индустријске машине за прање, сушење и пеглање.
Текуће одржавање обавља искључиво техничка служба, а ту пре свега мислимо на одржавање елементарних хигијенских услова као и технолошку исправност целог објекта.
Право на смештај и исхрану у Дому ученика имају редовни ученици средњих школа у складу са Законом. Упис је регулисан Правилником о смештају и исхрани ученика и студената. Министарство просвете, најмање два месеца пре почетка школске године, расписује Конкурс за пријем ученика у Дом. Конкурсом се оглашава број расположивих места у Дому, услови пријема, потребна документа и рокови за пријавњивање на конкурс.
Историјат
д отварања интернатски уређене Мушке учитељске школе јагодинске до савременог Дома ученика средњих школа Јагодина, у Јагодини, прошло је 115 година – предугачак период за већину установа за смештај ученика у Србији.
Ове деценије носе и своју причу, која је на почетку била задивљујућа. Сретен Аџић је успео да у периоду од 1898. до 1914. године формира школски завод са Интернатом који је по својој организацији и уређењу био међу водећима на Балкану.
Међутим, после Првог светског рата и непријатељске окупације, Учитељска школа са својим богатим инвентаром, нарочито Интернат, затим примерено уређени парк и школско имање, били су оштећени.
О организацији задовољавајућег Интерната и трпезе у првим послератним годинама није се могло ни помислити. Радило се само на томе да се збрину, колико је могуће, сиромашни и сироти ученици. Помоћ која је стизала од државе и хуманитарних организација била је недовољна. Иако су Аџићеви напори да врати школски завод у предратно стање , били врло велики, они нису довели до жељених резултата.
Аџићево време је било прошло. Ратови су разорили многе илузије. Услови су се изменили. Млади свет, па и онај у учитељским школама, захватиле су нове идеје и бунтовна расположења. У школу су дошли млади ратници који су са бојишта приспели да би наставили школовање прекинуто ратом. С њима је у школу ушло ново, другачије расположење, другачији однос ученик – наставник. То више није била она стара, од живота изолована школа.
Аџићеви наследници нису могли ништа да ураде у том погледу. Настојања да се испољавање бунтовних расположења у честим штрајковима заустави довођењем нових, искусних, али и конзетветивних директора, нису давале резултате.
Превасходно захваљујући др Драгољубу Петровићу, директору од 1925. до 1935. године, интернат, школске учионице, трпеза, имање и остале школске зграде доведене су у стање које је заблистало старим сјајем. Као бивши ученик те школе, кад је постао њен директор, Петровић је дословно поштовао, одржавао и брижљиво неговао све што је Аџић створио. Без породице и европски образован, живео је даноноћно у школи и за школу.
После његове смрти 1935. године, настала су друга времена, и честе промене директора. Што је време више одмицало а са њим наступали друштвено-политички догађаји који ће потрести Европу и читав свет, у толико се Учитељска школа у Јагодини брже мењала и прилагођавала духу времена.
Окупација земље од стране фашиста драстично је погодила и Учитељску школу у Јагодини. Била је претворена у коњушницу, док су парк и имање добрим делом пропали.
Поново су наступиле „гладне“ послератне године, време опште немаштине. Несклад између потребе државе да образује што више нових учитеља и недостатка услова да се ово оствари, најбоље су осетили запослени у Интернату при Учитељкој школи у Светозареву. У овом тешком периоду значајан допринос пружао је директор Милорад Павловић који је школским заводом управљао од 1940. до 1949. године.
По свему судећи, иако су током Другог светског рата страдали и школа – у приземљу, и интернат – на спрату зграде „старе“ Учитељске школе, теже се опорављао интернат што је условило, да се деценијама, суочава са проблемима.
Школска зграда са интернатом, парк и имање, у наредним деценијама после Другог светског рата неће повратити свој некадашњи сјај.
Нажалост, директор Павловић је после рата био суочен са јавашлуком, нередом и недоличним понашањем ученика. Он је једном приликом овако оценио своју ситуацију: “Нисам ја овде нико и ништа. Не смем да закуцам ни један ексер а да претходно за то не добијем дозволу од повереника за просвету и културу града, који је једном ногом у повереништву а другом у Комитету партије, и уместо да води културну политику, он политизира и омладину инструише да не извините на изразу, прејаши, јер нисам члан пратије!“ Од 1898. године, управитељ Учитељске школе истовремено су обављали и дужност управника Интерната. Имановањем Миладина Јанићијевића за управника Интерната 1958. године, функције директора Учитељске школе и управника Интерната биле су привремено раздвојене. Од 1960. до 1972. године, функцију управника Интерната обављали си помоћници директора Учитељске школе када је за руководиоца Интерната постављен Миодраг Сретеновић.
Године 1975, одлуком СО Светозарево, Интернат се финансијски осамосталио, односно, постао је основна ораганизација удруженог рада мада је и даље био, под патронатом Педагошке академије. Од 1978. године Интернат послује у потпуности као самостална институција која је регистрована под називом ООУР Дом ученика и студената „Лабуд Ђукић“.
Од тренутка осамостаљења почиње ново раздобље у развоју Дома ученика. Доласком Љубинка Милића, од 1977. године Домом ученика у Јагодини руководе директори. Директор Милић је остао запажен као марљив и савестан руководилац и веома заслужан препород Дома ученика у новијем периоду.
Година 1990. остаће упамћена по завршетку нове зграде Дома, са смештајним капацитетом од 230 лежајева. Од тада говоримо о Дому као модерној установи са свим садржајима који су неопходни за њен правилан рад. Поред објекта „Новог дома“, Дом располаже и „Старим домом“ са 106 лежајева у коме су смештени студенти Факултета педагошких наука .
Од 1992. године, одлуком Владе Републике Србије, Дом функционише под називом под којим је и сад уписан у судски регистар као Дом ученика средњих школа „Јагодина“.
Са различитим резултатима у вођењу установом, током једанаест деценија, Интернатом, односно Домом ученика, руководило је тридесет управитеља и директора, било је запошљено више стотина васпитача и осталог особља који су радили у корист више хиљада корисника Дома – ученика и студената из свих крајева Југославије.
Интернат је газила немаштина ратних и послератних година, али и неразумевање локалних и државних власти у мирнодопско време да се установи значајније помогне, препуштајући је самој себи.
Последње две деценије пружају охрабрење да се однос државе према домовима за смештај ученика у Србији променио тако да су услови за живот у Дому ученика у Јагодини побољшани, ангажован је стручан васпитни кадар, унапређен је васпитни рад, придаје се већа пажња слободним активностима корисника и др.
Пoлитика квалитета
тално побољшавање квалитета свих производа и услуга, смањивање трошкова пословања, заштита здравља и безбедност на раду и заштита животне средине, трајно су опредељење свих запослених у Дому ученика средњих школа “Јагодина“, што се постиже:
− пружањем услуга смештаја, исхране и васпитања којима се задовољавају захтеви, потребе и очекивања ученика, корисника услуга и других заинтересованих страна;
− интегрисањем система менаџмента квалитетом (ISO 9001) и безбедности хране (HACCP) у јединствен пословни систем;
− сталним побољшавањем производа и услуга и сталним праћењем задовољства ученика, корисника услуга и других заинтересованих страна;
− обавезом највишег руководства да стварањем и одржавањем радне атмосфере стимулише запослене на свим нивоима да у потпуности и активно учествују у остварењу пословних циљева Дома ученика средњих школа “Јагодина“;
− сталним и планским образовањем, обуком, усавршавањем и мотивисањем запослених, у циљу ефикасног и квалитетног пружања услуга и извршавања постојећих и нових послова;
− применом процесног приступа у управљању свим ресурсима и активностима и управљање системом међусобно повезаних процеса;
− доношењем пословних и других одлука на основу анализе података и информација;
− сталним унапређењем односа и развијањем партнерства са испоручиоцима и корисницима производа и услуга, чиме се доприноси оптималном задовољењу обостраних интереса.
Политика квалитета Дома ученика средњих школа “Јагодина“ је саставни део укупне пословне политике.
Политика квалитета се преиспитује једном у три године, а мења ако је то потребно.
У остварењу постављене Политике квалитета очекујем подршку свих запослених у Дом ученика средњих школа “Јагодина“.
1. Изјава о политици животне средине Дома ученика средњих школа „Јагодина“
Руководство Дома ученика средњих школа “Јагодина“ у Јагодини опредељено је и посвећено:
– Заштити животне средине, укључујући превенцију загађења, одрживо коришћење ресурса и остале облике заштите природног окружења од штете и деградације
– Испуњавању свих својих обавеза за усклађеност, укључујући првенствено обавезе за усклађеност са законском регулативом
– Непрекидном унапређењу система менаџмента животном средином ради унапређења перформанси животне средине, а у складу са захтевима стандарда ИСО 14001:2015.
У том смислу, а у складу са главним процесима услуга смештаја и исхране корисника и васпитања ученика, који се обављају у Дому, Дом ученика средњих школа “Јагодина“:
· Утврђује екстерна и интерна питања, која укључују и стање животне средине на које Дом утиче или која могу да утичу на Дом, у контексту свог пословања и потреба и очекивања заинтересованих страна, уз стално комуницирање са свим заинтересованим странама;
· Утврђује своје обавезе за усклађеност, првенствено са законском регулативом, и плански вреднује њихово испуњавање,
· Утврђује све аспекте животне средине Дома ученика средњих школа “Јагодина“ и прати елемете свог пословања који могу довести до њихове промене да би управљaо ризицима и приликама који уз њих иду, као и да би их држао под контролом планирањем и спровођењем прилагођених мера;
· Све идентификоване аспекте животне средине значајне по животну средину, до којих долази или може доћи, прати планираним активностима праћења или мерења, уз настојање да у складу са својим могућностима, побољшава перформансе животне средине;
· Када је то потребно, у најкраћем могућем року предузима мере да се коригују утврђене неусаглашености које имају утицаја на способност Дома да остварује предвиђене исходе свог система менаџмента животном средином;
· Планским образовање, обуком и мотивисањем свих запослених, обезбеђује подршку запослених у Дому ученика средњих школа “Јагодина“ остварењу постављене Политике животне средине.
Политика животне средине Дома ученика средњих школа „Јагодина“ се преиспитује најмање једном годишње, а мења када је то потребно.
Систем менаџмента животном средином Дома ученика Јагодина примењује се у целом Дому, у свим његовим пословним отвореним и затвореним просторима и свим његовим организационим деловима, у процесима смештаја и исхране ученика и студената, васпитног рада са ученицима и смештаја и исхране гостију Дома.
