Синоћ (17. децембра) се у полусенци нашег дома, иза кухиње и економског улаза, на врло ниској температури (око 0) одржао и први и „традиционални“ и никољдански и новогодишњи турнир у малом фудбалу „3 на 3“. Стефан Алексић и Младен Симић су хтели да мало продрмају своје другове фудбалере, да се мало забавимо, смрзнеми и „убијемо вирусе“ и организовали овај турнир, који је по овоме што следи потпуно успео и на који смо врло поносни.
Место одигравања је битно, јер је у једном тренутку док је обављала своје радне задатке и избацивала ђубре куварица Верка за мало доживела повреду на раду од једне јаке, на срећу непрецизне лопте.. Никако не смемо да заборавимо ни маче које је неколико пута претрчавало терен, па га можда следећи пут изаберемо за маскоту турнира.
Екипи „Цици Мици“је на самом почетку претила опасност да остане без једног од три главна играча – Стефија, коме је пошла крв на нос. Пошто цимер Јеремић није био „спреман“ да ускочи као замена, „дежурна екипа медицинске помоћи“ је брзо интервенисала тако што је Теодора Стојковић дала папирну марамицу (на чему јој се Стефи неизмерно захваљује) па је повреда брзо санирана. Стефија очекујемо да заигра ускоро у финалу. Главни штопер и секундант био је Митић Никола Пуфта ( само на кратко га је заменио ,а ко други него цимер Микица) који је уредно „ледио“ време сваки пута кад би лопта отишла ван терена у блато ( на срећу због ниске температуре блато се убрзо заледило). Једног тренутка је претила опасност да играчи остану без лопте јер је упала у забрањени, ограђени простор за антене, али су се Братислав и Алексић ипак снашли и извукли лопту. Због уредног заустављања времена, турнир се одужио, а како се врата дома затварају у 22:00 претила је опасност да наши спортисти остану ван дома. На срећу дежурна васпитачица Виолета је дошла да нас обиђе и види да ли се неко смрзао……. Да „судија није мушко“ показао је и овај турнир, јер је главни судија по жељи организатора била васпитачица ДК која је више гледала у публику него на терен (а и зашто би кад се не зна правила), навијала час за једну час за другу екипу, причала са секундантом Пуфтом да ли је поправио оцену из математке и радила чучњеве да се загреје, како сутра не би ишла на боловање. Без обзира на ово тотално нестручно суђење инцидент су ипак избегнути захваљујући помоћи помоћних судија иза голова који су уредно јављали за сваки гол. Нарочито су се истакли Мита који је увек трчао иза гола у мрак и додавао лопте и Андрејевић који је напустио своје место судије без јављања (смрзо се па ушао у дом да се загреје). Како је температура падала, падао је и број навијача, тако да су полуфинала играна пред малобројним навијачима (а финале пред још малобројнијим). Похвале за Дачу који је оба пута дошао при крају утакмица да би бодрио цимера, а успут да загреје Александру Николић, која је са Јеленом Милошевић била највернија навијачица. Обе заслужују похвалу јер су се „смрзавале се“ до последњег секунда последње утакмице. Можда екипа „Црвена фурија“ коју одликује изузетно фер понашање, није победила из обзира према Ани која се седела баш иза гола. Виђено је све што чини турнир занимљивим – добар фудбал захваљујући великом броју наших талентованих ученика, виђен је и ауто гол, играло се за „златни гол“, али га није било, па су извођени пенали. Било је уједначених екипа и неуједначених, било је много голова, био је и само један гол за једну екипу и то Марков (212), што је изазвало буру одушевљења код публике. Оправдање за пораз Андрејевић је нашао у слабом ластежу на шорцу због чега је био више концентрисан на држање шорца него на игру. Екипа „Винера“ је после тврде и неизвесне игре са „Цици Мици“ поклекла у последњем минуту највероватније „протиснута обавезама око огранизације турнира ( нема – има рефлектора, има – нема кише, правила, пријаве има- нема лопте итд.)“ Захваљујемо и мајстору Приби без чије интервенције не би моглао овај турнир да се игра, јер је поставио рефлекторе ( јесте мало накриво) али се ипак видело. У поверењу: један рефлектор је био угрожен једним Митиним снажним ударцем. За најбољег стрелца турнира Дарка Јевремовића и другог Милоша Стојадиновића награда је да проведу 2 сата у учионици, али мислимо да ће се они одрећи награде у хуманитарне сврхе. Дарко је у финалној утакмици успео да измами аплауз смрзнуте публике својом бравуром, дриблинг – лопта иза леђа, па преко главе и шут.
А сад озбиљно: оно што је најважније за овај турнир је изузетно фер игра, без грубих стартова, без свађа и нервирања (осим појединачних кратких, скоро неприметних нервирања , чак се и Братислав уздржао од некултурних коментара и ружних речи који су остали у сенци ИЗУЗЕТНО СПОРТСКОГ И НЕСЕБИЧНОГ понашања већине ученика) – јер оно што краси ове младиће и по чему ће памтити време проведено у Кући младих је ДРУГАРСТВО. На турниру није недостајало добрих, фер играча , а како само фер играчи могу да израсту у велике спортисте, свим срцем навијамо да наши ученици то и постану једног дана. Друго место освојили су „ДОМЦИ“ Немања Вучковић, Дарко Јевремовић, Никола Станојевић а победници су: „ЦИЦИ МИЦИ“ – Стефан Маленовић, Милош Стојадиновић, Панић Александар.
